Autor

2.3.2016. >

Migrantski ekspres lonac

Dok se malograđanske i kriptofašističke stranke bave pumpanjem unutrašnjih tenzija, pritisak migranata raste, a sigurnosnog ventila nema, niti ga može biti s njima takvima u Evropi

Ova situacija ne da se tek „usložnjava" (vidi film „Mađarska pomorandža", ako ga se neko još seća), nego postaje kritična. Uobičajeno sporo shvatanje situacije – tako tipično za tzv. međunarodnu zajednicu, kao što znamo iz naše novije istorije – dovodi nas polako do nepredvidivih ishoda. Ti bi ishodi bili koliko-toliko predvidivi, da se na vreme razmišljalo, ama nije, a izbegličko-migrantska kriza traje barem godinu dana.

Sada smo došli do suzavca, do „bivenje s pendreci", do cvik-cangli na žilet-žicama (što smo predvideli na vreme, barem mi, jer je odmah bilo jasno da kad staviš žicu – slede cvik-cangle). To samo svedoči o nepojamnom nerazumevanju prave prirode izbegličko-migrantske krize. To je najviše nalik – ako smo već kod metafora – na ekspres lonac: ima normalni radni ventil, ali ima i sigurnosni – ako se radni začepi, što ume da se desi nepažljivim kuvarima. Slično je i sa električnim bojlerima: ako termostat crkne, a događa se, ima sigurnosni ventil. Naime, pritisak izbeglica-migranata raste, sasvim predvidivo raste, s obzirom na dato stanje na terenu.

Evropska unija pokušava sada da stvar reguliše polaganim zatvaranjem radnog ventila, sve u nadi da će tako polako razuveriti begunce iz pakla od ideje da se u EU ulazi lako. Neće ih razuveriti, jer oni beže iz pakla. Jedan od prvih koji su razumeli bio je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, koji je koliko juče (29. februara) lepo rekao da ako se svi ti jadni begunci rasporede po nekom razumnim kvotama – neće biti problema: to je tek oko milion ljudi na postojećih 500 miliona u 28 zemalja EU; rastopiće se i asimilovati unutra bez problema. Taj razboriti savet nije naišao na očekivano razumevanje. Ponovićemo još jednom: ti ljudi, koji su peške i uz ogromne prepreke stigli do granica Evrope, mora biti da su pametni, hrabri i uporni ljudi, pa bi svaka država trebalo da bude zadovoljna da ih stekne kao buduće državljane. To je većinom svet obrazovan, pametan i snalažljiv; šta ćete više?

Osim toga, to su ljudi uporni: oni su zapeli u Evropu, pa će tamo i stići – ovako ili onako, pre ili kasnije, videćete. Njihova je motivacija ozbiljna, jer njima nema natrag; tamo je pakao. Desničarske stranke, od Nemaca, Francuza i Madžara – o Poljacima i Slovacima da ne govorimo – dižu paniku, igrajući na malograđansku i kriptofašističku nervozu od Drugih . Dok se te stranke bave pumpanjem unutrašnjih tenzija, pritisak migranata raste, a sigurnosnog ventila nema, niti ga može biti s njima takvima u Evropi. Teret je tako prebačen na tranzitne zemlje, Tursku, Grčku, Makedoniju (sve više i Bugarsku), Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku i Sloveniju. Neka njihove policije dežuraju u pancirima i neka bacaju suzavce dok Evropa polako pokušava da zatvara slavinu: te može 500 ljudi na dan; te mogu ovi, a ne mogu oni, mada su svi ista sirotinja i beda, a od toga i beže. To je suština stvari, koja se izbegava u ovim gnjavažama, a te će se gnjavaže tek olupati o glavu svim gnjavatorima.

Ovo je ozbiljna kriza, to se vidi na licu mesta, na terenu, ali to ne vide kabinetski pametnjakovići iz Brisla i ostalih relevantnih mesta. To – za sada – sluti i uviđa gđa Merkel, ali je pitanje koliko dugo će moći da se odupire pritiscima desničarskih vlada unutar EU.

Jednoga dana, pre ili kasnije – plašimo se da će biti pre nego kasnije – kriza na granici (bilo kojoj) eskaliraće do ozbiljnog sukoba; desiće se – daleko bilo – da nekome ode metak i nekog ubije; to su takve nervozne okolnosti koje poznaju ljudi koji su tamo ikada bili; umor, sve tanji živci sa obe strane, glad, briga i nervoza. Šta ćemo onda?

Krajnje je vreme da se Evropska unija uzme u pamet i povede planiranu dugoročnu i razboritu politiku upravljanja migrantskom krizom. Sve drugo vodi u haos.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine