Autor

17.3.2016. >

Davljenje u Suvoj reci

Izbeglica više i nema, bar u Evropi, jer nikome nije omogućeno da prođe dalje od Grčke i u zemljama EU zatraži zaštitu. Ostali su "ekonomski" ili "iregularni migranti", u stvarnosti trenutno desetine, u bliskoj budućnosti verovatno stotine hiljada izbezumljenih ljudskih duša koje se vrte u krug po zemljama takozvane Balkanske rute

Makedonska policija je u ponedeljak iz Suve reke kod Đevđelije izvadila tela troje utopljenih Avganistanaca, dve žene, od kojih je jedna bila trudna, i jednog muškarca. Oni su bili u grupi koja je tokom noći pokušala da pređe iz Grčke u Makedoniju kroz jarugu koja je u većem delu godine zaista suva, ali je ovih dana zbog obilnih kiša pretvorena u bujicu.

Vest nije izazvala preteranu pažnju, uklopila se u već rutinske dnevne izveštaje o desetinama mrtvih iz potonulih izbegličkih brodova u moru između Turske i Grčke. Kao da su decenije prošle od početka septembra, kada je slika utopljenog sirijskog dečaka Ajlana Kurdija potresla svet i izazvala talas saosećanja prema tragediji izbeglica.

Od mrtvih u Suvoj reci, daleko više interesovanja izazvala je informacija da je makedonska policija vratila u Grčku grupu od oko 1.500 izbeglica (neki izvori kažu više od 3.000) u kojoj je bio veliki broj dece i žena, koja je posle višesatnog pešačenja od izbegličkog kampa u pograničnom grčkom selu Idomeniju stigla do reke i uspela da je pređe. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner pohvalila je makedonsku vladu za njeno delovanje u izbegličkoj krizi. "Makedonija je do sada doprinela mnogo više stabilnosti Evrope nego pojedine države članice Evropske unije", istakla je Lajtnerova i savetovala izbeglice da ostanu u Grčkoj.

Što se tiče "doprinosa Makedonije stabilnosti Evrope u izbegličkoj krizi", novinari su svedočili da su u grupi vraćenih videli najmanje dvoje prebijenih; Skaj njuz je 7. marta objavio snimke jednog izbeglice iz Sirije iz bolnice na severu Grčke, koga su surovo pretukli makedonski graničari. "Tukli su me na smenu, rekli su mi da se vratim u Grčku... Poslednje što sam čuo je da će me ubiti ukoliko budem pričao o ovome", rekao je Sirijac. Tokom 2013. i 2014. godine, ogroman broj izbeglica koji je u Srbiju stigao preko Makedonije svedočio je o surovom ponašanju makedonske policije prema njima. Prihvatni izbeglički centar u Skoplju po imenu Gazi Baba opisivali su kao zatvor "gori od Gvantanama", jer su u njemu u katastrofalnim uslovima bili smešteni i maloletnici, žene (čak i trudnice), muškarci, i svi su trpeli torturu, šikaniranje i ponižavanje (Gazi Baba je zatvoren neposredno pre eskalacije izbegličke krize, pod pritiskom evropskih institucija izazvanim izveštajima UNHCR-a o stravičnim primerima torture na tom mestu).

Kako god, uz podršku EU, izgleda da su Makedonija i Bugarska (u kojoj su slični postupci prema izbeglicama takođe svakodnevnica) metodama koje koriste zaista na braniku Evrope. Ta Evropa se sve više ponaša kao da je usred rata, braneći se ne od izbeglica, već od horde varvara koja nadire na njene granice u nameri da opustoši sve pred sobom (vicekancelar Austrije Rajnhold Miterlener rekao je, povodom dešavanja na makedonsko-grčkoj granici, da ne sme nastati utisak "da se Evropa predaje"). U stvari, izbeglica više i nema, bar u Evropi, jer nikome nije omogućeno da prođe dalje od Grčke i u zemljama EU zatraži zaštitu zato što je u svojoj državi ugrožen. To je pravo garantovano međunarodnim zakonima, koji su poslednjih nedelja suspendovani prećutnim dogovorom evropskih država, a pominju ih još samo humanitarne organizacije koje pomažu izbeglicama.

Umesto izbeglica, ostali su "ekonomski" ili "iregularni migranti", u stvarnosti trenutno desetine, u bliskoj budućnosti verovatno stotine hiljada izbezumljenih ljudskih duša koje se vrte u krug po zemljama takozvane Balkanske rute. Najviše ih je trenutno koncentrisano u Idomeniju, kažu oko 15.000. Komentarišući dramatične prizore iz ovog privremenog kampa, vicekancelar Miterlener je rekao da izbeglice na grčko-makedonsko granici namerno sede u blatu kako bi izvršili pritisak za otvaranje Balkanske rute i istakao da se slike, kao što je fotografija bebe u blatu, svesno politiziraju. "I u Grčkoj su na raspolaganju odgovarajući smeštaji, posebno za porodice i decu", podvukao je on i dodao da su slike bebe u blatu mogle da se izbegnu, na primer kroz smeštanje bebe u bolnicu.

I Miterlener i oni o kojima govori znaju da izbeglicama ništa drugo osim takve vrste pritiska nije ostalo, i da su vicekancelarove reči: "Bebi želim dobru budućnost, nadam se u Evropi" čist cinizam. Znaju izbeglice, naravno, da u Grčkoj postoje kampovi, ali znaju i da se od njih sada očekuje da u tim kampovima ostanu godinama, sve dok se ne vrate odakle su došli. To što ih u mestima odakle su pobegli čeka manje-više ista sudbina kao utopljenike u Suvoj reci, ili sudbina nekadašnjih zatočenika u Gazi Babi, Miterlenere i njihove istomišljenike ne zanima. No, to je već povezano sa elementarnom ljudskošću, a ne sa međunarodnim zakonima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine