Uz ovakve sudove, srpskom putovanju u EU ne trebaju spoljni neprijatelji

Taman kada su iz Brisela počela da stižu uveravanja da je Hrvatska ostala usamljena u pokušaju da uslovljavanjem blokira evropske integracije Srbije i da još postoji nada da bi famozno poglavlje 23 moglo da se otvori u junu, Viši sud u Beogradu doneo je rešenje koje kao da je naručeno iz Zagreba. Sud je, naime, odlučio da se „nisu stekli uslovi" da se troje radikala – Petar Jojić, Jovo Ostojić i Vjerica Radeta - koje haški Tribunal potražuje zbog pritiska na svedoke, prebace u Holandiju. Sud se pozvao na prethodnu odluku Specijalnog suda za ratne zločine, koju je potpisao sudija Milan Dilparić, da oni ne mogu biti uhapšeni „jer je Srbija u obavezi da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti ». Predstavnik Srbije za Tribunal Saša Obradović već je o tome pismeno obavestio Hag.

Iz Haga je, međutim, nezvanično stigla poruka da ih srpska unutrašnja zakonska procedura za prebacivanje optuženih u Hag nimalo ne zanima i da će nastaviti da insistiraju na izručenju. Oni, sem toga, podsećaju da se Srbija obavezala na potpunu i bezuslovnu saradnju sa Tribunalom i da srpski sudovi ne mogu da biraju po kojim će haškim optužnicama postupiti, a koje će ignorisati. Ukoliko Apelacioni sud vrlo brzo ne preinači odluku, praktično je izvesno da će u sledećem polugodišnjem izveštaju Tribunala Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sledećeg meseca pisati da Srbija odbija da sarađuje po ovom pitanju.

To samo po sebi ne bi bilo strašno, jer je Tribunal na izdisaju i malo je verovatno da bi zbog radikalske trojke Srbija mogla da snosi ozbiljne posledice, kad ne bi bilo hrvatskog uslovljavanja. Puna saradnja sa Tribunalom je, uzzpovlašćeni položaj za hrvatsku manjinu u Srbiji i sužavanje nadležnosti beogradskog Specijalnog suda, ono što bi Beograd, prema stavu hrvatske vlade, morao da ispuni da bi se poglavlje 23 otvorilo.

Kada je Hrvatska početkom prošlog meseca postavila ove uslove, upravo je ovaj prvi odmah odbačen kao neosnovan, kako od strane Evropske komisije, tako i od strane svih ostalih članica EU. Komisija je, naime, od glavnog haškog tužioca Serža Bramerca tada zatražila procenu saradnje Srbije sa Tribunalom i on je odgovorio da je saradnja, što se njega tiče, zadovoljavajuća. Time je praktično obesmislio hrvatski zahtev, ali ga je sada Viši sud u Beogradu odbijanjem da uhapsi radikalsku trojku vratio na dnevni red. Kada iz Njujorka stigne papir sa pečatom Saveta bezbednosti sa ocenom da Beograd ne sarađuje, čak ni najveći prijatelji Srbije u Evropskom savetu i Komisiji neće imati izbora nego da otvaranje poglavlja odlože za neka bolja vremena. Predsednik Saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić već je upozorio da je ovakav ishod verovatan.

U kojoj meri je odluka Višeg suda o odbijanju izručenja bila zasnovana na pravu, a koliko na političkim okolnostima, teško je utvrditi. Blizu je pameti, međutim, da je okolnost da je Vojislav Šešelj ostvario solidan rezultat na izborima i da će troje optuženika verovatno uskoro steći poslanički imunitet imala neku težinu. Sem toga, budućem mandataru Aleksandru Vučiću, koji ovih dana mora mnogo da mozga kako da u budućoj Vladi pomiri brojne suprotstavljene interese koalicionih partnera i sopstvene stranke, u ovom trenutku svakako ne treba cirkus na ulicama i u Skupštini koji bi Šešelj svakako organizovao ako bi neko pokušao da uhapsi Jojića, Ostojića i Radetu.

Sa druge strane, evropske integracije definisane su kao prvi strateški cilj prethodne, a veoma verovatno i buduće Vlade, bar ako je suditi po onome što je Vučić govorio u kampanji i u nakon nedavnog susreta sa evropskim komesarom za pregovore o proširenju Johanesom Hanom. Sada je odlukom Višeg suda ostvarenje tog cilja ozbiljno doveden u pitanje. Ukoliko se kao tačne ispostave i spekulacije da bi Nenad Popović, protivnik EU i pobornik specijalnih veza sa Rusijom, mogao da dobije potpredsedničko mesto u Vladi, biće to jasan signal da je Srbija već nakon suočavanja sa prvom ozbiljnom preprekom u pregovaračkom procesu odlučila da evropske integracije stavi u drugi plan, ako ne i da od njih sasvim odustane. Čekajući Vučićev ekspoze, čovek ne može da se zapita da li je srpsko putovanje u Evropu u onoj meri ireverzibilno koliko je do juče izgledalo.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine