Aprililili! Uvertira za taj slatki aprilski šlager započela je skoro godinu dana ranije, to jest pre mogućeg datuma predsedničkih izbora, za koje kažu da bi mogli doći 9. aprila – ako ne lažu. Izvežbani spin-doktori vladajuće ekipice osećaju da će predsednički neizbežni izbori doneti određene rizike, pa su se upustili u dalje spinovanje, ne bi li slomili mozak ionako zabezeknutoj javnosti.

Kao prvo, počela je licitacija sa mogućim kandidatima za fotelju i ostalu imovinu Predsednika Republike Srbije. Pritom niko od prozvanih i izvikanih „kandidata" nije pokazao ni najmanju nameru da se kandiduje – barem ne još, do sada. To treba preventivno kontrolisati, to treba kanalisati na vreme u kanale koji ovoj vlasti odgovaraju. Tako su se jedni setili Vuka Jeremića, bivšeg „predsednika sveta" i umalo generalnog sekretara UN. Drugi pominju Dosta je bilo i njihove moguće, ali nikada precizirane, kandidate nestranačkog tipa, poput akademika Teodorovića; niko od njih još nije pokazao nameru da se zaista i kandiduje.

Najodvratnija je kampanja koja Zaštitnika građana Sašu Jankovića proglašava već gotovim i završenim kandidatom. O njemu kao o „kandidatu" drobe svi od reda: Vučić, njegova ekipica, odgovarajući tabloidi i „analitičari" u civilu. Izvestan broj uglednih i nespornih ljudi potpisao je i podastro Saši Jankoviću sugestiju da se kandiduje za predsednika: Bio je to potez nepromišljen i brzoplet, mada s najboljom namerom – ako jeste. Saša Janković našao se – očito – u neprilici: podrška od tako nespornih i uglednih ljudi obavezuje, ali zdrav razum ima primedbu. Nepromišljenost tog apela – uz sve najbolje namere – očituje se u jednostavnoj političkoj činjenici da direktno ide na ruku Vučićevoj preventivnoj kampanji: da Sašu Jankovića prvo izviče za „kandidata", onda ga izgrdi zbog ovoga i onoga i na kraju trijumfuje sve i ako se Janković pojavi kao kandidat i – logično – izgubi, ili ako se ne kandiduje uopšte, pa ispadne „kukavica", videćete već.

Saša Janković, kome za sada (a ja se nadam ni u skorije vreme) ne pada na pamet da se kandiduje, smeta Vučiću, njegovim kompanjonima i consiglierima već jedno duže vreme, pa ga – s tim u skladu – pljuju i napadaju bez ikakvih obzira i svim sredstvima. Proglasiti Jankovića za predsedničkog „kandidata" odmah i pre nego što se on kandiduje, samo je još jedan kamen u davno započetom kamenovanju Saše Jankovića. Pridružiti se toj jevtinoj podvali Vučićevog režima i nasesti na očitu marketinšku nameštaljku sa jasnim krajnjim ciljem – nije baš najinteligentniji potez, da oprostite...

Onda je ubačena i ideja da se istovremeno – i uštede radi – obave još jedni parlamentarni izbori. To je, naravno, još jedan probni balon, tek da vidimo može li nam i to poći ra rukom. A zašto ne bi? Ionako smo sigurni u našu većinu, pa zašto da ne produžimo mandat ove vlasti za još četiri godine? Vučić je nešto promrmljao o „mandatu do 2020. godine". Vučić je u ponedeljak uveče citirao Hemingveja („Znate li vi ko je Hemingvej?"): ko pobeđuje, taj treba da nastavi da pobeđuje. Eto nama izbora u aprilu.

A ko nasedne na priču da ima šanse protiv Vučićevog kandidata – bilo koga, može i Žika Obretković – taj se sam okliznuo i sam se razbio. Treba, naime, da prođe još neko vreme dok politika u Srbiji ne sazri do mogućnosti pravih izbora, a ne ovih izvikanih, nametnutih silom i s namerom da se politika obesmisli – kao da već nije obesmišljena do besmisla. Besmisao njima ne smeta: eto vam Savamale ako ne verujete.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine