Na putu prema drugom predsedničkom mandatu najveća prepreka Tomislavu Nikoliću je, trenutno, njegovo političko čedo Aleksandar Vučić, koji ga drži na kratkom lancu i nikako da mu da podršku za kandidaturu. U otužnom srpskom političkom cirkusu nagađa se da Vučić to radi jer možda čuva mesto predsednika za sebe. Kakav je tek to izbor između dve ljudske i moralne gromade istih gabarita – Nikolića ili Vučića

Došao je i taj dan, sadašnji predsednik Srbije na godišnjoj konferenciji za novinare rekao je da će opet biti kandidat na predsedničkim izborima sledeće godine. Dobro, izjavio je da će konačnu odluku saopštiti do Božića, ali iz njegove besede novinarima je očigledno kakva će biti ta odluka. Šta se sve tu nije čulo, majko mila!

Između ostalog da on, Tomislav Nikolić, ne poznaje čoveka koji bi bolje radio predsednički posao i bolje sarađivao sa vladom koju vodi Vučić – „inače odosmo u haos". Pa dalje: „Nisam neskroman, ali je Srbiji potreban ovakav predsednik. Nisam ni skroman. Da sam skromniji, okrenuo bih se potrebama, porodici." Pa još da je propustio odrastanje sinova, a evo sada i unuka, jer je uvek mislio da su oni jedni od stotine hiljada, a svima treba pomoć, a on je uvek hteo da pomogne građanima i znao kako, „ali bez pobede se to ne može".

Po Nikoliću, za pet godina njegovog mandata preokrenuta je slika o Srbiji u svetu, zemlja je vraćena u red država koje svi priznaju, cene i poštuju. Osim toga, on veruje da kao predsednik države u odnosu na Srbiju nije napravio nijednu grešku, a na domaćoj sceni pokušavao je „da Srbija za građane Srbije ponovo bude Srbija". (?)

No, najubitačniji je bio deo govora u kome je komentarisao najavu Saše Jankovića, zaštitinika građana, da će se kandidovati za predsednika Srbije. Vredi Nikolićev traktat citirati u celini: „Mnogo toga je potrebno da biste bili predsednik Srbije. Morao je da bude u politici, makar u najdubljoj opoziciji. Ovako, na ovoj funkciji je sretao ljude kojima je mogao da pokaže papir koji je napisao protiv vlade. Da biste razgovarali sa Obamom, Putinom, Si Đipingom, potrebno je mnogo više od papira na kome piše da je vlast oštetila nekog građanina. Morate da ostavite utisak na te ljudi, a od toga zavisi kako će se ponašati prema vašoj zemlji. To je ono što čovek ili ima ili nema."

Znači, ponašanje velikih sila i ostalih država sveta prema Srbiji zavisilo je od utiska koji je Nikolić ostavio na svetske državnike i njegove harizme. Harizme, dakle, polupismenog primitivca sa pod starost na urnebesan način stečenom diplomom, podlaca čija su najveća moralna dostignuća javno radovanje na televiziji što je ubijen Slavko Ćuruvija i upozorenje Zoranu Đinđiću neposredno pre atentata da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom; ratnog huškača, trgovca tuđom krvlju i životima koji je 22. marta 1999. sa skupštinske govornice urlao da će, čim na Srbiju padne prva NATO bomba, biti na liniji fronta sa svojim sinovima - posle je ceo rat proveo šetajući po beogradskim Terazijama sa div-junacima, kumom i idolom Šešeljem i doglavnikom Vučićem, braneći novoosvojeni stan na Novom Beogradu od ar i po kojim ga je častio Slobodan Milošević (stan je, istina, dugo zarađivao, huškajući ljude u ratove kao radikal još od Hrvatske i Bosne); harizme poštenog srpskog domaćina koji je stančugama i kućama zbrinuo porodicu koju kaže da je zapostavio zbog služenja dobrobiti srpskog naroda, koji gradi crkvu na svom imanju u Bajčetini, a sve od skromne poslaničko-predsedničke plate, uz ženu koja nije zaposlena. Uprebodobio se, doduše, Nikolić kao predsednik, pa makar nije javno psovao kao kočijaš, što je ranije sa ponosom radio, ali je normalan čovek za prethodnih pet godina morao da bezbroj puta pocrveni od transfera sramote zbog gluposti koje je on u susretu sa strancima izgovarao.

Može li, dakle, Srbija da ima boljeg predsednika od ovog i ovakvog Tomislava Nikolića? Po rezultatima prošlih izbora reklo bi se da ne može, Nikolić je te izbore pošteno dobio, i to je verovatno jedina stvar u životu koju je dobio pošteno (dobro, mnogi su pripomogli njegovoj pobedi, ali to je već druga priča). Ako ponovo osvoji najviše glasova i to će biti pošteno, kako jednom reče Nikolićev mentor Vojislav Šešelj: „Glas naroda je glas Boga, pa ako narod izglasa nilskog krokodila za predsednika, krokodil će biti predsednik." Na putu prema drugom mandatu najveća prepreka mu je, trenutno, njegovo političko čedo Aleksandar Vučić, koji ga drži na kratkom lancu i nikako da mu da podršku za kandidaturu. U otužnom srpskom političkom cirkusu nagađa se da Vučić to radi jer možda čuva mesto predsednika za sebe (kakav je tek to izbor između dve ljudske i moralne gromade istih gabarita – Nikolića ili Vučića!).

Lider mladenovačkog pokreta "Sarmu probo nisi" Ljubiša Preletačević Beli je posle Nikolićevog obraćanja novinarima na Tviteru napisao: „Svaka čast na ovom govoru, suza mi krenula! Ovo je govor pravog predsednika, ti si taj." Nije smešno, Beli.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine