Koliko su odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine unazađeni odlukom bošnjačkog dela rukovodstva BiH da podnese zahtev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom tužbe protiv Srbije za genocid? Tanjug i RTS su javili da je premijer Aleksandar Vučić, nakon što se, rame uz rame sa predsednikom Tomislavom Nikolićem sastao sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem, rekao da su odnosi unazađeni 22 godine. Televizija N1 i B92 su, međutim, u izveštaju sa istog satanka naveli cifru od 25 godina. Na kraju me nije mrzelo da potražim snimak i da se osvedočim da je Vučić doslovno rekao da su se odnosi vratili „22, odnosno 25 godina unazad". Dakle, i jedno i drugo.

Nije, međutim, nimalo svejedno da li je premijer hteo da kaže da se situacija vratila u 1992, kada je počeo krvavi pir u Bosni, ili za obnovu i izgradnju, kada je okončan Dejtonskim mirovnim sporazumom. Da li se treba pripremiti za rat ili za obnovu i izgradnju? Ovo je, naravno, sasvim besmislena dilema, ali odražava da Vučić, kao ni većina ostalih aktera, nije siguran u kom pravcu bi stvari mogle da krenu. Ovaj put, za novonastalu krizu ne može se prebaciti na Srbiju, pa čak ni na Dodika, dežurnog krivca u svakom belaju. Kriv je, i to treba jasno naglasiti, pre svih Bakir izetbegović, čelnik Stranke demokratske akcije i član Predsedništva BiH.

O čemu se u stvari radi? BiH je još tokom rata, 1993. godine, podnela sudu tužbu protiv Srbije za genocid, jedini ratni zločin o kome taj sud može da odlučuje. Tužba je posle Srebrenice dopunjena, a medjunarodni sud je prvo ročište održao tek 2006, a godinu dana kasnije presudio da Srbija nije direktno odgovorna, ali da je nečinjenjem propustila da spreči genocid i kazni počinioce. Da je presuda bila drugačija, Srbija bi bila prva država osuđena za genocid u istoriji međunarodnog prava i verovatno bi joj bile nametnute teške reparacije.

Bošnjačka strana, očekivano, nije bila zadovoljna presudom i dugo je najavljivala da će tražiti reviziju. Sada je Izetbegović tu pretnju konačno ispunio, tvrdeći da ima nove dokaze koji bi mogli da dovedu do osuđujuće presude. Na njegovu odluku verovatno je uticalo što desetogodišnji rok za podnošenje zahteva ističe ovih dana, tako da se nije obazirao što su protiv bili svi članovi institucija BiH srpske nacionalnosti, pa i bosanski Hrvati. Stoga revizija nije ni legitimna ni legalna, jer MSP ne postupa po zahtevima pojedinaca, nego ovlašćenih državnih organa. Mala je, dakle, verovatnoća da će obnove procesa biti, a i ako je bude, teško da će presuda biti drugačija, jer je Izetbegovićeva tvrdnja o novim dokazima veoma sumnjiva.

Zahtev za revizijom su kao potencijalno štetan osudili skoro svi stručnjaci za međunarodno pravo, ambasadori zapadnih zemalja, osporila ga je čak i EU, ali je zato Dodiku pao kao kec na deset. Ne samo Dodikova, nego i ostale srpske stranke u BiH zapretile su povlačenjem svojih predstavnika iz zajedničkih institucija – Predsedništva, Saveta ministara i Parlamenta – što bi, pak, dovelo do totalne paralize državnih organa. Entiteti bi, međutim, nastavili da funkcionišu, pa bi Dodikova stara teza da je BiH kao država besmislena i nemoguća dobila potvrdu u praksi.

Situaciju otežava i to što Ustav BiH ne poznaje instituciju prevremenih izbora, a redovni su tek iduće godine. Dugotrajna paraliza ide na vodu Dodikovoj nameri da 2018. raspiše referendum o otcepljenju RS, kao i aspiracijama bosanskih Hrvata na treći entitet. U tom slučaju Bosna će se zaista naći bliže 1992. nego 1995. godini i posledice bi mogle biti nepredvidljive.

To je najgori scenario, ali on se neće ostvariti ukoliko MSP odbaci Izetbegovićev zahtev za reviziju kao nelegalan. Međutim čak i u tom slučaju biće potrebno vreme da se popravi šteta koju je Izetbegović svojim avanturizmom izazvao. Zalažući se, tobož u ime srebreničkih žrtava, da se revizija traži po svaku cenu, pokazao je prezir ne samo prema institucijama države u čijem predsedništvu sedi, nego i prema istim tim žrtvama, koje ničim nisu zaslužile da nakon svega što ih je snašlo postanu žetoni u opasnom političkom pokeru.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine