Autor

26.3.2017. >

Kratko podsećanje na Vođu

Ako Vučić postane predsednik Srbije, smeši mu se deset godina na vlasti. Ako pobedi nokautom u prvoj rundi, nama se smeši dug period apatije

Sećate se proleća 1999? Sirena za uzbunu, onog šištanja na nebu nakon koga sledi potmula eksplozija? Štektanja protivvazdušne odbrane? Po Srbiji padaju razarajući projektili. Iz dana u dan. Iz noći u noć. Ljudi ginu, bombe uništavaju infrastrukturu, fabrike, zgrade. Nestašica benzina, nestašica cigareta. Mesto boravišta može da se napusti samo sa posebnom dozvolom. Proglašeno je ratno stanje. Srbija je zaratila sa NATO-om. Ni manje, ni više. Mediji bruje o NATO-agresiji, kolaterlanim štetama, NATO-plaćenicima, domaćim izdajnicima, lokatorima. Sešelj, Vučić, Nikolić, Dačić i Vulin divljaju. Hoće da hapse izdajnike, da ginu za otadžbinu, to jest, oni da hapse, drugi da ginu. I u stvarnom vremenu sve to je delovalo nadrealno. A kamoli osamnaest godina kasnije. NATO-ludilo traje 78 dana. Milošević popušta, potpisuje Kumanovski sporazum. Šešelj, Nikolić i Vučić optužuju Slobu za izdaju, oni bi da nastave da ratuju za Kosovo i krst časni. Vulin igra kako Mira Marković svira.

Sećate li se ludila devedesetih? Tenkova u Beogradu 9. marta, Slovenije, Vukovara, Sarajeva, Srebrenice, dobrovoljačkih odreda, paravojnih formacija, Arkana, „Oluje", izbegličkih kolona, hiperinflacije, krađa glasova, uličnih protesta, zatvaranja medija, ubistava? Šešelja, Nikolića, Vučića, Dačića, Vulina?

Nadrealano je bilo gledati bivšeg kancelara Nemačke Gerharda Šredera kako 24. Marta, na dan godišnjice početka NATO-bombardovanja, u Kombank areni stoji između Vučića i Nikolića, bivših radikala, Šešeljevog četničkog podmlatka. Koliko li su Esenesovci samo ili glupi ili sigurni u sebe i temeljno brisanje koliktivnog sećanja građana Srbije, kada su centralni miting podrške Vođi održali upravo 24. marta? Da li je zaista većina građana Srbije zaboravila da su oni gurali Srbiju iz rata u rat, iz sukoba u sukob, iz propasti u propast? Ili to više nije važno? Izgleda da jesu zaboravili, ili da to više nije važno, jer tu su opet Nikolić, Vučić, Dačić, Vulin. I Šešelj je tu, samo nije sa njima, makar formalno, ovi su sada u društvu sa Šrederom i Blerom.

Oko Arene na desetine autobusa iz cele Srbije. Povratna karta do Niša Lastom u regularnoj prodaji košta 1.800 dinara. Koliko je samo prevoz tih ljudi koštao? Njihovo kliktanje Vođi u Beogradu? Ushićenje tih ljudi u Areni deluje stvarno, njihova podrška Vođi iskrena, kao da u njemu zaista vide nadu.

Na ovom mestu komentatori „Vremena" su iz svih mogućih uglova objasnili zašto je vlast Aleksandra Vučića pogubna po Srbiju. Ponekad hladno, ponekad emotivno, ali uvek oslanjajući se na zdrav razum i logiku. Ludilo devedesetih koje su svesrdno kreirali, u drugoj formi Vučić, Vulin, Dačić i Nikolić sprovode i danas. Šešelj je sada statista.

Svakom ludilu dođe kraj. Ovom sadašnjem tek predstoji kulminacija. Devedesitih je kulminacija bilo NATO-bombardovanjei godina koja je usledila.

Koliko god da je Esenes uzurpirao medijski prostor, koliko god da Vučić iskače iz ekrana, koliko god zastrašivali i ucenjivali i izvrtali činjenice, koliko god da su opozicioni predsednčki kandidati hendikepirani: građani Srbije su ti koji će 2. Aprila tajnim glasanjem, jednim potezom olovke, odlučiti da li će biti drugog kruga predsedničkih izbora. Ako bude bilo drugog kruga, ubeđen sam da ćemo biti svedoci kulminacije esenesovskog ludovanja i bespoštedne borbe do lokalnih izbora u Beogradu. Ako se sve završi nokautom u prvoj rundi, predstoji nam dug period apatije.

Vučić je već pet godina na vlasti. Ako pobedi na izborima smeši mu se još pet godina na čelu Srbije. Decenija Aleksandra Vučića, od 2012. do 2022. Pa, ako vam je dobro, da ponovim nesnosno puta rabljenu frazu, oda ništa, nemojte da izađete na izbore.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine