PRIMERI IZ SVAKODNEVICE: Selo Gostuša;...

Baština i mi >

Da li i kome nasleđe vredi

"Skoplje 2014", "Beograd na vodi", rušenje i nadograđivanje starih gradskih četvrti Novog Pazara, Subotice i Prizrena, primeri su koji konkretizuju odgovor na pitanje kakav je uticaj naše društvene i političke svakodnevice na nasleđe, kojim se bavila nedavno održana međunarodna konferencija "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi" (organizatori Evropa Nostra Srbija i Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope)

Danas se, u stručnoj zajednici, nasleđe sve obuhvatnije posmatra – ne samo kao spomenici kulture ili kulturna dobra u muzejima, arhivama, bibliotekama – već i kroz kulturni pejzaž kao odraz odnosa čoveka i prirode, kao i kroz običaje, zanate, znanja, usmena predanja i muziku. Sveobuhvatno shvaćeno, ono predstavlja odnos sadašnjeg društva prema dalekoj i skorašnjoj prošlosti, odnosno pitanja ko, zašto i na koji način bira da čuva i održava određene elemente i slike o prošlosti.

Uz to, nasleđe se sve više posmatra kao deo razvojnih politika i kao resurs koji doprinosi raznolikijim ciljevima od cilja očuvanja spomenika kulture. Ono doprinosi socijalnoj integraciji, obrazovanju i kritičkom mišljenju, utiče pozitivno na kvalitet života i okruženja građana, gradi imidž određene zajednice i njenih specifičnosti u globalnom kontekstu, podstiče otvaranje novih radnih mesta i atraktivnost određenih mesta, pomaže privlačenju investicija i strukturnih ulaganja...

URBANA REGENERACIJA: Upravo to argumentuje publikacija Kulturno nasleđe vredi Evropi, koja je rezultat trenutno najreferentnijeg evropskog istraživanja uticaja kulturnog nasleđa na društvene, kulturne, ekološke i ekonomske aspekte razvoja, i osnova za lobiranje i oblikovanje politika vezanih za nasleđe širom Evropske unije. Ovo istraživanje, rađeno od strane Evropa Nostre, ukazuje na uspešne primere iz zemalja članica EU i promoviše ideju da kulturnom nasleđu treba pristupiti integrisano, ne samo kroz kulturne politike, već i politike u oblasti obrazovanja, turizma, poljoprivrede i ekonomskog razvoja. Skraćena verzija istraživanja objavljena je na srpski jezik ovog juna, i bila povod za međunarodnu konferenciju "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi", fokusiranu na trenutno stanje, politike i prakse u oblasti nasleđa u našem regionu.

U mnogobrojnim uspešnim primerima pospešivanje društvene dobrobiti ulaganja u kulturno nasleđe, koje mogu da služe kao podsticaj i inspiracija za naš region, ima i onih na koje treba biti posebno obazriv. Često zanemarena strana nekih "uspešnih" praksi je da se zarad stvaranja finansijske vrednosti odriču socijalne pomoći, obrazovanja ili očuvanja raznolikosti određenog mesta. Najočigledniji u ovome su primeri "urbane regeneracije", koji pokušavaju da revitalizuju zanemarene gradske četvrti tako što će investirati u restauraciju i prenamenu ovih prostora za stanovanje i poslovne svrhe, uz kulturne i ugostiteljske sadržaje. Pozitivni efekti ovih procesa promovisani od strane političara, menadžera i evaluatora su povećanje broja turista i investicija, novih radnih mesta i cena nekretnina, ali i poboljšanje životnog standarda stanovnika četvrti, pa čak i stepena obrazovanja. Zapostavljena činjenica je da je proces ekonomske i urbane revitalizacije doveo do iseljavanja građana koji su siromašniji, i promene klasne strukture stanovništva, koja utiče na statističke podatke o većoj obrazovanosti ili platežnoj moći. Nisu se poboljšali uslovi života onima koji su tu živeli, već se izmenila struktura stanovništva.

Takođe, uspešni projekti nisu nužno prevodivi na drugim lokacijama bez dublje analize ekonomskog, političkog i društvenog konteksta, ali i geopolitičke pozicije mesta u kome je projekat pokazao određene rezultate. Muzej moderne umetnosti u Londonu, Tejt modern (Tate Modern), jedan je od takvih primera. Stari industrijski objekat na obali Temze adaptiran je početkom dvehiljaditih za potrebe muzeja koji od tada beleži rekordne posete turista i građana, slavi se kao podsticaj oživljavanja južne obale Temze, i kao ustanova koja ne samo da je sebe "isplatila" već i stvorila dodatnu ekonomsku vrednost. Nemoguće je posmatrati Tejt modern kao primer izolovan od Londona kao metropole posećene od strane miliona turista godišnje, u državi koja promoviše liberalno tržište i kompetitivnost, sa specifičnom kulturom odlaska u muzeje, i investitorima zainteresovanim da razvijaju nove lokacije unutar grada, te očekivati iste ili slične efekte od pretvaranja bivše fabrike u muzej. Ali je moguće analizirati specifičnosti određenog mesta, njegove pozicije, ekonomije i društvenih odnosa, kao i istorije i nasleđa, i planirati inicijative koje teže da ostvare dodatne dobrobiti za stanovnike i šire društvo.

LEGISLATIVE I PRAKSE: Mnoge od tvrdnji, predstavljenih u gorepomenutom istraživanju, mogu delovati kao preterano optimistično obećanje neprimenjivo u našem kontekstu. Politike i prakse u oblasti nasleđa, u Srbiji i širem regionu dominantno su oslonjene na logiku konzervacije, ne prepoznajući dugoročno planiranje korišćenja nasleđa kao resursa za šire društvene, kulturne, obrazovne, vaspitne, ekonomske i ekološke politike razvoja. Postojeća legislativa ne usmerava institucije u ovom pravcu, malo je projekata koji se bave dugoročnim upravljanjem, društvenom funkcijom, obrazovnom svrhom i ekonomskom održivosti spomenika kulture, i gotovo da nema istraživanja koja se bave uticajem kulturnog nasleđa na okruženje.

Inicijative u Srbiji i regionu koje idu u smeru otvaranja kulturnog nasleđa za šire društvene probleme i izazove, iako ne sistemski, dešavaju se trudom pojedinaca, timova i organizacija koje eksperimentišu u ovom pogledu. Neke od njih čuli smo na junskoj konferenciji.

...Folkk projekat;...

Projekat istraživanja i revitalizacije kamenog sela Gostuša, na Staroj planini, primer je angažovanja Niškog zavoda za zaštitu spomenika kulture ne samo pri obnovi nekih od objekata u ovom selu, već i u očuvanju starih zanata i planskom razmišljanju o edukativnim, turističkim i drugim potencijalima ovog mesta. Projekat "FOLKK" dizajn inkubatora Nova Iskra, rađen kroz saradnju savremenih mladih dizajnera i zanatlija širom Srbije, primer je očuvanja zanatstva, kulturnog nasleđa kao inspiracije za savremeno stvaralaštvo i stvaranja kvalitetnih proizvoda koji se danas izvoze na inostrana tržišta. Kompanija Digital Mind iz Srbije primer je uspešnog poslovanja ne samo u Srbiji već na svetskom tržištu, koje spaja interpretaciju kulturnog nasleđa i savremene tehnologije, posebno namenjene mlađim generacijama. Projekat "Jugo, moja Jugo" Muzeja istorije Jugoslavije, osim što je po prvi put istražio i predstavio istoriju dela jugoslovenske emigracije, iskoristio je ovu temu za edukativne programe za srednjoškolce na temu današnjeg problema odliva mozgova u Srbiji. Dobri primeri postoje, i treba ih podsticati ne samo kao pojedinačne inicijative već i sistemski.

NASLEĐE I POLITIKA: Kakvo je naličje priče o uticaju nasleđa na društvo kod nas? Odnosno, kakav je uticaj naše trenutne društvene i političke svakodnevice na nasleđe? Nasleđe, kao javni resurs, uvek je polje političke borbe, odnosno polje u kome se susreću, prepliću i bore raznoliki interesi. A interesi stručnjaka u oblasti zaštite nasleđa, istraživača, lokalnog stanovništva, turista, vlasnika spomenika kulture, investitora, lokalnih vlasti i političkih elita često nisu ni kompatibilni ni otvoreno komunicirani i diskutovani. Stvarne prakse u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana često opovrgavaju zakonsku regulativu, pogotovo kada su u pitanju skorašnji slučajevi odnosa prema spomenicima kulture, razvoju istorijskih gradova, lokalitetima na Listi svetske baštine UNESKO i kulturi sećanja.

...Ko(to)r o Kotoru

Primer predstave Kotor o Kotoru, koju smo imali prilike da gledamo u Beogradu u okviru konferencije "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi", oslikava upravo društvo koje prolazi kroz proces ekstremne privatizacije javne svojine i javnih prostora, uključujući i devastiranje onih prostora koji su zaštićene prirodne i kulturne celine, zarad interesa investitora i investicija koji čine ova mesta dostupnim onima koji imaju da plate, često narušavajući vizure, strukturu, dinamiku, ali i društvene odnose prostora u koje investiraju. Pripremljena od strane građana Kotora, grada u području zaštićenom kao svetska baština, ova predstava priča i o izrazito netransparentnim i "mutnim" ugovorima, i o nedostatku javnih konsultacija, dugoročnog planiranja i učešća struke i građana u pitanjima koja se tiču društva koje želimo da gradimo, mesta u kojima želimo da živimo i društvenih odnosa koje želimo da omogućimo u tim prostorima.

Jugo moja Jugo

Sličnih primera u regionu je pregršt – projekti "Skoplje 2014", "Beograd na vodi" i uređenje javnih površina, fontana i spomenika u Beogradu, ali i mnogi javnosti manje poznati pojedinačni projekti rušenja i nadograđivanja starih gradskih četvrti Novog Pazara, Subotice, Prizrena, protiv kojih mnogi stručnjaci unutar ustanova zaštite nasleđa ćute, jer se suštinske odluke odobravaju negde drugde. Nasleđe nam u regionu najčešće služi za međuetničke sukobe, potpirivanje nacionalnih mitova i zatvorenih identitetskih pozicija, a istovremeno u toj grčevitoj borbi za "našu" kulturu, identitet i nasleđe i te kako smo spremni da ga se odreknemo zarad još jedne generičke četvrti u našim gradovima. Pitanje vrednovanja spomenika kulture, različitih slojeva nasleđa i istorijskih četvrti naših gradova, samo su jedan od aspekata preko potrebnih javnih diskusija, ali nikako zanemarljiv, jer upravo oni značajno utiču na atmosferu jednog mesta, njegovu dinamiku, privlačnost za stanovnike, posetioce i sve druge aktere.

Autorka je doktor nauka muzeologije i upravljanja kulturnim nasleđem i generalna sekretarka Evropa Nostre Srbija


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine