foto: jugoslav radojević
OTIMANJE DO POSLEDNJEG GLASA: Sednica Skupštine opštine Šabac, maj 2016.

Politika na lokalu – Opozicione opštine >

Steže se obruč

Kakva su iskustva trojice čelnih ljudi opština koje odolevaju pritiscima SNS, opština u kojima još uvek – a ima ih maltene za prste jedne ruke – ni SNS ni SPS nisu na vlasti

Letošnjim rebalansom budžeta – drugim po redu – Grad Beograd i njegovi stanovnici dobili su planove za još fantastičnih projekata. Posle nesrećne fontane na Slaviji, u budžetu je isplaniran gigantski jarbol (koji će koštati skoro dva miliona evra), više komada zastava (nešto više od milion evra), kao i senior kartice za penzionere sa pratećim softverom (20 miliona dinara). To je bio samo deo planiranih, a krajnje neophodnih stvari, koje će u budućnosti obradovati Beograđane (ili barem ljubitelje gigantskih jarbola).

Naravno, ovo je bilo začinjeno magijom gradonačelnika Siniše Malog, koji je tada izjavio da će sve ovo biti plaćeno iz viška u budžetu. Magija ili nešto drugo, tek, Siniša Mali je taj "višak" izvukao iz budžeta u kome je tek potvrđen rebalans pokazivao da je u planu deficit gradske kase od oko 7,5 milijardi dinara.

PARE ZA PODOBNE: No, ništa zato. Na dan kada nastaje ovaj tekst, u utorak, 7. novembra, Skupština Grada Beograda je ponovo, po treći put ove godine, izglasala rebalans budžeta. Kako su javili mediji, ovim rebalansom je malčice smanjen deficit (na 7,2 milijarde), a od ukupno 102 milijarde u budžetu gradu je pripalo oko 90, a opštinama oko 12 milijardi dinara.

foto: tanjugOPOZICIONI GREŠNICI: Aleksandar Šapić, Novi Beograd;

Nedelju dana ranije, predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić izjavio je da ova opština jedina neće dobiti nikakva dodatna sredstva. "Nismo ništa dobili ni prošlim rebalansom. Zašto je to tako, morate njih da pitate, ako krenem u to da ulazim, da tražim razloge, onda tu nema kraja. U to vrzino kolo neću da se uplićem", kaže za "Vreme" predsednik najveće beogradske opštine.

"Gradske opštine su statutom Grada Beograda apsolutno zavisne od gradske vlasti. Mi nemamo ni nezavisan budžet, mi smo direktni korisnici budžeta Grada, što ljudi ne znaju. U prevodu, sav novac koji Novobeograđani plaćaju, sve poreze, sve to ide u gradsku kasu, pa se onda, na osnovu nekih parametara koji se tamo prave, taj novac, kao, vrati nazad. To su brojke koje su smešne i one čak nemaju veze sa ovom konkretnom gradskom vlašću, već i sa svim prethodnim gradskim vlastima. Svaka vlast koja je dolazila, opštine je stavljala u sve podređeniji i nebitniji položaj. Činjenica je da danas svih 17 gradskih opština ukupno dobija 10 odsto od budžeta celog Grada, a Novi Beograd dobija 0,6 odsto. Pritom, Novi Beograd najviše puni gradski budžet – tu se nalaze najveće kompanije u zemlji, a Surčin i Novi Beograd su dve opštine sa najvišim prosečnim platama. Takođe, na Novom Beogradu živi skoro petina Beograđana, pa i po toj matematici najviše punimo gradski budžet", kaže Šapić.

Naravno, stvari treba staviti u kontekst. Novi Beograd je tek jedna od nekoliko opština koje nisu "glajhšaltovane", tj. upodobljene sastavu vlasti na nivou Republike. Prema podacima portala kojenavlasti.rs, koji prati stranačka "preletanja" po opštinama u Srbiji, postoji samo osam opština (od 166) u kojima na vlasti nisu SNS ili SPS. A različiti aršini prilikom podele i transfera novca sa centralnog nivoa na lokalni nivo vlasti samo je jedan od načina na koji opozicione opštine plaćaju svoju neupodobljenost.

TAMAN ZA IZBORE: Osim republičkim budžetom predviđenim transferima novca opštinama i gradovima (predviđeno 33,3 milijarde dinara u 2017), vlada je tokom ove godine barem deset puta napravila "mini-rebalanse" tako što je svojim rešenjima sa različitih pozicija budžeta uzimala izvesne sume novca, prebacivala ih u budžetsku rezervu (inače, budžetom planiranu na dve milijarde dinara), i onda odatle transferisala dalje opštinama.

Tako, listajući Službene glasnike od početka ove godine, nalazimo da je na ovaj način opština Brus dobila pet miliona dinara 10. marta, Sjenica i Tutin po 20 miliona 30. marta (maliciozni ljudi bi rekli, zgodno, taman pred izbore), Jagodina 60 miliona, Kosjerić 15 i Nova Crnja 10 miliona (sve 20. aprila), Novi Pazar 60 miliona, Zrenjanin 33, Odžaci 25 i Subotica 20 miliona (sve 29. maja).

Potom, Preševo je dobilo šest miliona dinara 7. juna, Priboj 260 miliona dinara 20. jula, a Leskovac (84 miliona), Bela Palanka (67 miliona), Pirot (30 miliona) i ponovo Kosjerić (7 miliona) sredstva su dobili 31. avgusta.

Napokon, i poslednja dva ovakva transfera deluju dosta zanimljivo. Šestog oktobra Zaječar je dobio transfer od 380 miliona dinara (opet bi oni zlobnici rekli da je to bila nagrada za dobro odabranog koalicionog partnera – nakon što su bili ljuti protivnici u prethodnom periodu, SNS i Boško Ničić su oformili vlast posle aprilskih lokalnih izbora), a istog dana su sredstva dobili i Čačak (60 miliona), Trstenik (30 miliona) i – Beograd (10 miliona).

Kakvi su to problemi bili u Beogradu da mu je bilo potrebno 10 miliona dinara (malo manje od 85.000 evra) za sada nije poznato, tek, samo dve nedelje kasnije, 19. oktobra, Vlada Srbije je "skinula" 100 miliona dinara prvobitno namenjenih plaćanju različitih novčanih kazni i penala po presudama sudova i ponovo prosledila pomoć glavnom gradu. Onom istom glavnom gradu za koji gradske vlasti tvrde da mu finansije odavno nisu stajale bolje. U obrazloženju Vladinog rešenja je pisalo: "Za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta tog grada."

DRUGARSKA VEZA: Osim Preševa, sve pobrojane jedinice lokalne samouprave koje su dobijale ove "bonus-transfere" na vlasti imaju ili SNS ili SPS, ili obe vladajuće stranke. Po rečima Saše Paunovića, gradonačelnika Paraćina, osim novca, postoje još dva vida problema sa kojima se suočavaju odbornici koji su na vlasti u ovom gradu: pritisak i pretnje, i opstrukcije pojedinih ministarstava.

foto: fonetSaša Paunović, Paraćin;

"Pritisak potiče od ovih sa lokala, koji su u opoziciji, naših lokalnih protivnika. Tu ima provokacija, pretnji... Za sada nema realizacije tih pretnji, ali, recimo, kaže čovek jednom našem odborniku da će da ga ‘gepekuje’, da bi on promenio svoje mišljenje. Pa onda kaže, u šali valjda, ‘mi ćemo da ga smenimo tako što ćemo da pritiskamo’ – neki ljudi rade u bolnici, u pošti, u školi – ‘pa ako baš ne uspe, onda ćemo mi da ga pritvorimo nekoliko dana, ili na 48 sati’... Kad imamo elemente za krivičnu prijavu, mi to prijavljujemo, dva puta smo do sad prijavili. Ali, ne možeš ti protiv državne sile", kaže Paunović.

On kaže i da se razlikuje odnos pojedinih ministarstava prema opozicionim lokalnim samoupravama. "Postoje potpuno profesionalna ministarstva gde nije bitno iz koje si stranke. Tamo se ne donose neke političke odluke, i ako imaš neki dobar projekat, on će proći. Sa druge strane, postoje i neprofesionalna ministarstva, kod kojih znaš da ‘nemaš prolaz’ za neka sredstva, tako da tu i ne pokušavaš. Tamo gde znaš da nemaš prolaz, to je uglavnom zbog ministra koji je tu postavljen. To je neko ko kaže, ‘e, sad se samo našima daje, drugima ne damo ništa’.

Međutim, postoji drugi nivo, kada su potrebne neke pare, budžetska rezerva. I u ovoj vladi, a i u prethodnim vladama je to postojalo, to su uglavnom odluke za koje možeš da posumnjaš da su političke. Sa jedne strane, ti možeš da kažeš da si opozicija i da zato nisi dobio pare. Ali, u Srbiji uvek postoji oko 150 gradova i opština koji ne dobijaju ta sredstva, a oni su i u vlasti i u opoziciji. Kad uzmeš vlast svuda, onda su svi tvoji, a imaš malo para i ne možeš svima da podeliš. I onda daješ samo onima koji su ti bliski, koji su ti drugari. Onda više nije bitno ko je koja stranka, nego da li su ti najbliži drugari i da li postoji neki drugi politički interes", kaže Paunović.

PRETNJE SA VRHA, PRETNJE NA LOKALU: Šabac je još jedan grad u kome je formirana većina koja ne odražava stanje na republičkom nivou. Sećate se, uz burno i divljačko bacanje glasačkih kutija, u čemu je učestvovao i onaj što je Vučiću obećavao "svaki sekund, svaki milimetar naših života", prošle godine u maju je izabrana odbornička većina, a za gradonačelnika Nebojša Zelenović.

foto: jugoslav radojevićNebojša Zelenović, Šabac

I njegova priča je vrlo slična prethodnoj: nasilje i opstrukcije. "Tokom izbora za savete mesnih zajednica u Majuru i Nakučanima, armije privatnih batinaša Srpske napredne stranke su se slile da odnesu pobedu u jednom selu i jednom prigradskom naselju. Sve dok postoje takve armije i mreža kapilarnih glasova Srpske napredne stranke, bez ikakve mogućnosti za slobodne i fer izbore, nema perspektive za bilo kakav razvoj", kaže Zelenović u pisanoj izjavi za "Vreme".

"Mi smo izloženi stalnim pretnjama i predstavnici opozicije to ne kriju, izlaze za govornicu, prete hapšenjima, zatvaranjima, vrše istrage, obećavaju nove procese, komentarišu sudske presude. To je postalo ustaljeno ponašanje. Kada to rade najviši predstavnici vlasti u državi, zašto isto ne bi mogli njihovi predstavnici u gradovima. Pritisak na odbornike traje već punih pet godina, ali skupštinska većina je stabilna i volja građana iskazana na izborima neće biti promenjena ovakvim naprednjačkim marifetlucima", kaže on.

On dodaje da Loznica, kao manji grad od Šapca, dobija 200 miliona dinara više transfera, kao i da republička vlada "posredno i neposredno" duguje gradu Šapcu oko pet miliona evra. "Pritisci su različiti i uglavnom potiču od zloupotrebe institucija koje postoje u našem gradu, a u republičkoj su nadležnosti. Onemogućeni smo da efikasno reagujemo, ne dobijamo kvalitetne informacije iz Službe za katastar nepokretnosti, inspekcije rada i druge republičke inspekcije se zloupotrebljavaju kako bi vršile pritisak na grad, gradsku upravu i odbornike u Skupštini grada.

Jedina smo lokalna samouprava koja državnu infrastrukturu gradi sopstvenim sredstvima, a to je trafo stanica ‘Šabac 5’, gde kao grad dajemo polovinu novca za izgradnju ovog elektroenergetskog objekta, na šta je, inače, obavezan EPS. Međutim, oni neće da urade svoj deo posla iako smo mi već avansno uplatili 10 miliona dinara da se završi taj proces, i obezbedili 45 miliona dinara u budžetu za izgradnju. Ako uskoro ne počnu da rade, moraćemo sami jer je to pitanje daljeg opstanka čitavog grada.

Dalje, imamo neverovatnu situaciju da postoje različiti kriterijumi za finansiranje investitora, da smo grad za koji država, protivno bilo kakvim pravilima, daje manje novca za podršku investicijama nego drugim gradovima. Tako se dešava da se za odluku da se investira u Zrenjaninu nudi više novca nego za Šabac, da se novac deli lokalnim samoupravama prema političkoj pripadnosti. To je izraz samovolje predsednika koji narodni novac i pare iz budžeta posmatra kao novac kojim može slobodno da raspolaže mimo svih zakona i svih pravila", kaže Zelenović.

NOVI BEOGRAD NA UDARU: Predsednik opštine Novi Beograd kaže da za pet godina, koliko je na čelu opštine, nijednu zajedničku stvar nisu uspeli da urade sa Gradom Beogradom, a da je u poslednjih godinu dana počela i otvorena opstrukcija rada opštine tako što policija i inspekcija "ne izlaze" iz opštinskih prostorija.

"Do pre godinu dana mi nismo imali neke opstrukcije, nego jednostavno niko na nas nije obraćao pažnju – imali smo neki budžet, javna preduzeća su radila svoje, mi smo radili koliko smo mogli sa tim što su nam dali. U poslednjih godinu dana ne učestvujemo ni u jednom rebalansu, ni u jednom raspoređivanju, da ne pričam da nam je opština u poslednjih 6-7 meseci puna policije, budžetske inspekcije... Ne znam da li je ikad neka budžetska inspekcija radila šest meseci jednu opštinu. Kod nas je došla u aprilu, izašla je pre par dana. Zašto smo mi isključeni, zašto Novi Beograd već dva puta rebalansom ne dobija ništa, zašto nas budžetska inspekcija i policija kontrolišu kao da smo narko-kartel? Ja sam devet godina u ovom poslu – tri godine sam bio pomoćnik gradonačelnika, već šestu godinu vodim najveću opštinu. U tih šest godina je bilo mnogo nekih redovnih provera, koje su uobičajene svugde. Nikada nijedan problem u poslovanju se nije pokazao – bila je jedna krivična prijava od državnog revizora pre godinu i po dana, koju je tužilaštvo odbacilo kao neosnovanu.

Dakle, nikada ništa. E, sad smo došli da u poslednjih šest meseci kod nas ništa ne valja. Ispada da ni toalet papir nismo kupili kako valja. Kako smo došli do toga – ja ne znam. Pritom, ne možemo da funkcionišemo, to su ljudi koji po ceo dan samo idu i iznose papire, to su ispitivanja koja prevazilaze sve što se tiče jedne gradske opštine. A pričamo o gradskoj opštini koja je korisnik 0,6 odsto budžeta grada. Šta onda rade kod drugih? Pričamo o nivou sredstava koje jedan gradski sekretarijat potroši na benzin. Toliko mi potrošimo na celu godinu, koliko oni potroše godišnje za benzin. Nemamo mi problem sa kontrolom, ali ne možemo da radimo, mi smo stopirani. I nakon šest meseci, budžetska inspekcija nam je dala izveštaj na 900 strana, na papiru, koji je radilo 20 inspektora, i rekli su nam da imamo sedam dana da odgovorimo na to. U kucanoj formi, nisu nam čak dali ni elektronski. To je fizički neizvodljivo. I s kim onda da razgovaramo?", pita se Šapić.

"Svaki dan me javno napadaju, a ja nisam rekao nijedno slovo protiv nekog gradskog čelnika. Ne želim u to da ulazim jer se ovde politika svodi samo na kritiku. Ali činjenice govore – nisam ja izmislio i nisam ja napravio panel na kome piše da su partneri Grada Beograda za projekat Senior kartice 15 gradskih opština, na kome nema Novog Beograda i Starog grada. To su oni stavili. Pa što se ljute na mene što sam to konstatovao? Oni su stavili da u 15 opština možete da podignete kartice. I ja sad kažem da to nije fer prema Novobeograđanima, oni se naljute.

Nije ni ta kartica važna, mi to na Novom Beogradu imamo već pet godina, a oni pričaju o tome kao o nekom neviđenom projektu, ali hajde da zaboravimo na to. Važno je ovo: spremni smo na svaku vrstu saradnje, bilo sa Gradom, bilo sa Republikom, samo što ne možemo da idemo direktno sa Republikom, jer je Grad jedinica lokalne samouprave. Čak i kad nas zovu neka ministarstva na sastanke, poput ministarstva građevine, to mora da ide kroz Grad, kroz gradski ‘levak’, jer zakon tako kaže", zaključuje Šapić.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Treba da se radi i kad ovo prođe

Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina, napominje da svaka vlast daje neke pare i opoziciji, i prepričava jedan telefonski razgovor: "Razgovarao sam u vezi sa nekim postupkom za koji sam posumnjao da se namerno odugovlačio. I ja pozovem i iskreno pitam: da li je neko rekao da ne može? Dobio sam sledeći odgovor: ‘Ma ne, ti valjda znaš, okolnosti se menjaju, treba da se radi i posle, kad ovo prođe.’

Ali, kod nas u Paraćinu je specifična situacija. SNS je na izborima dobio 14 mandata na prošlim izborima. Trenutno, od tih 14, u SNS-u su još njih četvoro, a desetoro je formiralo posebnu odborničku grupu. Jer, odmah posle izbora, dva odbornika iz naše koalicione grupe, i još jedan iz druge grupe građana, njih trojica ukupno, odlučili su da promene stranu. I tu je posle izbora bio veliki pritisak nekoliko meseci, jer je naša većina bila tesna. Onda, oko Nove godine, ta trojica koja su bila sa naše strane, njih je centrala SNS-a iz Beograda postavila da budu šefovi SNS-a u Paraćinu.

I sad, zamislite – bio si u nekoj političkoj organizaciji, borio se na izborima, i onda ti centrala postavi za šefa nekog ko je bio protiv tebe. I onda ti "starosedeoci" u SNS-u, pošto su videli da je ta stvar sa SNS-om propala, oni prebegnu. Nisu sada zvanično sa nama u koaliciji, ali glasaju za odluke, glasaju za budžet. A ovo što je ostalo od SNS-a, to je ta mala ekipa, to su naši bivši saradnici", priča Paunović.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine