foto: m. janković

Istina o godinama >

Starenje u doba interneta

Više od polovine mlađih seniora, njih 55 odsto koristi internet, a 20 odsto ga koristi svakodnevno. S druge strane, svega 21 odsto starijih od 65 koristi internet, a svega četiri odsto njih to čini svakodnevno

Bil Gejts ima 62 godine. Da je živ, Stiv Džobs bi u februaru ove godine napunio isto toliko. Obojica bi, dakle, po uvreženim kriterijumima spadali u takozvano treće doba. Internet i tehnologije obično se smatraju za nešto što služi isključivo mladim ljudima, dok se stariji u ovoj oblasti ne snalaze. Isti taj internet obiluje smešnim fotografijama koje pokazuju kako se stariji ljudi ne snalaze na društvenim mrežama. Njihovi gafovi su često zabavni, ali ako smo zaista iskreni, priznaćemo da se u suštini baš i ne razlikuju od drugih situacija kad neko ispadne smešan/glup/neupućen na internetu. Razlika je samo u tome što u ovim slučajevima znamo da je reč o starijim građanima.

DRAGI GUGLE: Krajem prošle godine, jedna osamdesetogodišnja Britanka postala je senzacija jer je njen unuk fotografisao laptop koji je koristila. Ispostavilo se da gospođa svaku svoju Gugl pretragu počinje sa "molim vas" i završava sa "hvala". Mislila je da odgovore na Gugl pretrage dobija od "živih ljudi" koji će joj brže izaći u susret ako bude ljubazna. Naravno, Guglovi algoritmi rade brzinom kojom rade, bez obzira na to da li smo im zahvalni ili ne. Međutim, ljubaznost i pristojnost ove gospođe je primećena, pa su joj se na tome preko Tvitera zahvalili i britanski i globalni Gugl. Od ovog drugog je čak dobila i odgovor na jednu od svojih pretraga.

Koliko i za šta naši stariji sugrađani koriste internet i nove tehnologije u velikoj meri zavisi od njihovog životnog doba. Zato treba ispraviti hroničnu grešku koju često pravimo, pa, na primer, sve ljude koji su u penziji tretiramo kao jednu starosnu grupu iako ona zapravo obuhvata nekoliko decenija – u njoj su i šezdesetogodišnjaci koji su bili u punoj radnoj sposobnosti u vreme ekspanzije interneta, ali i ljudi od osamdeset i više godina, kojima je pojava interneta pre nešto više od dve decenije ostala u potpunosti ispod radara.

Kako i koliko stariji ljudi u Srbiji koriste internet i nove tehnologije jedna je od tema kojom se bavi istraživanje "Istina o godinama" McCann Truth Central Beograd. Ovo istraživanje rađeno je lokalno, ali i globalno u više od 30 zemalja sveta. Kod nas je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1500 ljudi, od kojih je 500 ispitanika starije od 55 godina. Reč je o dvostrukom istraživanju, kako o starenju (gde su učestvovale sve uzrasne grupe starije od 18), tako i o starima.

PALJENJE I GAŠENJE AVIONA: Vođeni svešću da grupa seniora nipošto nije unisona kada je reč o godinama, istraživači su nalaze podelili na dve grupe i uočili značajne razlike u načinu na koji internet i nove tehnologije koriste i doživljavaju ljudi između 55. i 64. godine, i oni stariji od 65. Primera radi, više od polovine mlađih seniora, njih 55 odsto koristi internet, a 20 odsto ga koristi svakodnevno. S druge strane, svega 21 odsto starijih od 65 godina koristi internet, a svega četiri odsto njih to čini svakodnevno. U želji da anegdotskim primerima potvrdimo nalaze ovog istraživanja, razgovarali smo sa predstavnicima svih ovih grupa kako bismo dobili uvid u način na koji koriste internet. Uvređena što je neko uopšte smatra "seniorom", Jelena S. (57) kaže da internet intenzivno koristi od 1999. godine, a da danas zapravo živi od zarade na internetu. Pre nekoliko godina uzela je otpremninu i otišla iz firme u kojoj je radila 20 godina. Pokušala je da pokrene sopstveni biznis, ali se ispostavilo da je to u Srbiji preteško. Onda je otkrila platforme za profesionalno umrežavanje frilensera i sada preko jedne od njih radi za strance: "Radim onlajn marketing, kao virtuelni asistent, a tu i tamo iskoči po neki posao iz moje stare profesije. U početku sam bila napeta, ko Alisa u zemlji čuda, dok nisam naučila kako sve to funkcioniše. Jednom mi je i račun hakovan, na sreću, tamo je bilo svega dvadesetak dolara." Jelena kaže da je prvih nekoliko meseci zaista verovala da se upetljala u nešto čemu nije dorasla: "Tačnije je reći – prerasla. Stvarno je bilo dana kad sam mislila da sam matora za ovo, da ne znam ništa o bezbednosti na internetu, naročito tad kad sam hakovana. Prebacivala sam sebi i kako sam srpska seljanka koja hoće da zarađuje preko interneta, kukala kako sam iz zemlje trećeg sveta..." Smirila se, kaže, tek nakon što je proguglala i videla da se slične stvari dešavaju duplo mlađim ljudima od nje, iz svih delova sveta. Na jednom internet forumu naletela je na slučaj dvadesetčetvorogodišnjakinje iz Njujorka kojoj su na isti način skinuli 3000 dolara: "Bilo mi je žao tog deteta, ali sam se utešila kad sam videla da je softver developer, pa eto, ona je sigurno kompjuterski pismenija od mene, a desilo joj se isto. Znači, dešava se, nije do mene." Naša sagovornica, međutim, kaže da je svesna otpora koji ljudi imaju prema tehnologijama. Smatra da je oduvek na internetu, jedva je dočekala svoj prvi smartfon, ali među prijateljima i vršnjacima ima ljude koji su pristali na smartfon jer drugih telefona više i nema na tržištu, pa ih i dalje koriste samo za telefoniranje i poruke: "Imam rođaka, pet godina mlađeg, svaki put kad dođe u goste daje mi telefon da vidim šta je sad uključio. Pre neki dan me panično zvao s fiksnog, kaže: upalio mu se avion! Kakav avion, otkud tebi avion… Sreća, pa reče kako ne može niko da ga dobije na telefon, pa sam shvatila da je prebacio telefon na mod letenja. Ugasili smo avion, prinudno je sleteo", završava Jelena kroz smeh.

foto: m. jankovićBEZ PREDAJE: Kurs kompjuterskih veština za starije

SVIĐA MI SE ŠTO JE BESPLATNO: Jelenin vršnjak Milan, međutim, iako kao glavno sredstvo za rad koristi kompjuter, priznaje kako zna samo da koristi vord, Gugl i ume da proveri mejl: "Društvene mreže ne koristim, pametni telefon imam jer mi je prošle godine zauvek crkla nokia 3210, više puta sam je nosio u servis, smejali su mi se, ali su popravljali." Milan kaže da je pravi "haker" u njegovoj kući žena, koja je još i "Epl sekta": "Nekad mi se nešto pobrljavi u vordu, pa zovem nju da mi to sredi. Inače sam mašinski inženjer", kaže Milan i dodaje da mu je ovog leta brak bio u krizi jer je najstarija ćerka otišla na more, a on nije znao da koristi Viber.

Kad smo kod Vibera i drugih internet servisa, istraživanje McCann Truth Central kaže da seniori u Srbiji najviše koriste upravo Fejsbuk i Viber – u grupi 55-64 njih 26 odsto koristi Viber, 16 odsto Fejsbuk, a 10 odsto Skajp. Stariji od 65 su i ovde u zaostatku: Viberom se služi njih sedam odsto, Fejsbuk ima tek četiri procenta, koliko i Skajp. Branka M. (80) u razgovoru za "Vreme" iskreno priznaje da baš voli Viber: "Ne znam ništa drugo na telefonu, ovo me naučio unuk, ne bih ni to, ali mi se sviđa što je besplatno. Sporija sam, stavim naočare i pazim da ne pogrešim. Ne znam da pišem poruke, ali umem da pozovem i mnogo mi je zgodno. Imam ćerku i unuke u Beogradu, pa oni zovu mene, ja samo povučem ono da se javim. Ponekad mi unuk pusti i kameru da se vidimo. Volim ja taj Viber."

RAZOČARANJE U LJUDE: Moderne tehnologije su širok pojam, pa ista osoba nešto može da smatra komplikovanim, dok joj je neka druga, možda i složenija stvar privlačnija. Stevan Topalović (69) ima Fejsbuk profil, ali nije njime oduševljen: "Profil mi je otvorila ćerka kad joj je dosadilo da se moji prijatelji javljaju njoj i poručuju mi ovo i ono. Nisam odmah shvatao šta se tamo radi, kačio sam linkove za stvari koje sam hteo kasnije da pročitam, pa sam mislio da mi tu ostanu, da se ne zagube. Nisam znao da to svi vide. Sad kad sam to naučio i imam skoro 100 Fejsbuk prijatelja, mnogo sam se razočarao u ljude. Znaš nekog 50 i kusur godina i onda na nekom Fejsbuku vidiš da je nepismen ili da je budala, tamo svi imaju mišljenje. Šta mi treba da čitam kako žena bivšeg kolege mrzi azilante..." Iako nema strpljenja za društvene mreže, ovaj šezdesetdevetogodišnjak otkrio je čitav jedan novi svet na internetu – pirateriju. "Ma znam ja da je to zabranjeno, ali u životu se više filmova nisam nagledao. Jedno vreme sam gledao filmove na onim sajtovima što imaju prevod, ali su mi deca zabranila jer su puni virusa. Ali sad sam našao da čudo božje starih filmova imaš na Vikipediji, istekla autorska prava i oni okače", kaže Stevan i tako nam otkriva nešto što ni mi nismo znali. Priznaje da engleski nikad nije naučio dovoljno da gleda bez titla, ali je na Vikipediji našao stare ruske filmove kojih se seća iz detinjstva.

SVESKA PORED KOMPJUTERA: Njegova vršnjakinja Milica Radojević jedva je dočekala penziju da može, kako sama kaže, da do besvesti čita knjige i gleda serije. Njoj ne smeta što joj na sajtovima gde gleda serije i filmove s prevodom iskaču reklame. "Imam Fejsbuk i grupu mladih cura koje mi preporučuju serije", kaže ova profesorka univerziteta u penziji: "Ove sajtove mi je otkrila komšinica, njoj je unuka tu našla turske serije. Ja za to nemam živce, meni ove moje devojčice šalju dobre naslove. Evo sad sam završila ‚Big Little Lies’, pa tražim nešto tome slično." Milica je pokušavala ranije da koristi i torente, ali kaže – mrzi je da traži titlove: "To je ipak komplikovano meni. Imam svesku pored kompjutera, sve mi je tamo zapisano kako da nađem film ili seriju ali naporno mi je to." Zanimljivo je međutim da niko od naših sagovornika ne koristi Netflix, ali se zato dobro snalaze sa paketima kablovskih distributera, odloženim gledanjem i "on demand" paketima.

Svi sagovornici "Vremena" koji rado koriste nove tehnologije saglasni su da su retkost u svojoj okolini, ali to smatraju normalnim. Milica Radojević kaže da prijateljice dolaze kod nje da gledaju serije i gledaju u nju ko u čudo što ume to da pusti: "Znaš kako, zlato, kad su se pojavili televizori sa daljinskim, ja sam pričala kako nikad neću biti toliko lenja da ustanem i promenim kanal. Pa kad su se pojavile mašine za sudove mislila sam – bože gospode, je li moguće da je nekom teško da propere šerpu i dva tanjira. Sad mi dođe da izljubim mašinu svaki put kad prođem pored nje. Pa, tako ti je i ovo. Prvo misliš šta će mi, a posle ne znaš kako si živela pre."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine