fotografije: m. milenković

Muzej Cepter >

Privatna inicijativa

Dok su naši najveći muzeji godinama zatvoreni za publiku i ne zna se kada će ponovo biti otvoreni, u Beogradu je prošle sedmice otvoren jedan privatni muzej – Muzej "Cepter". Osnivanje ovog muzeja je kulturni događaj prve vrste i gest koji se mora pozdraviti

Prvog jula u Beogradu otvoren je Muzej "Cepter", vlasništvo gospođe Madlene Janković Cepter. Nakon Muzeja kneza Pavla, ovo je prvi privatni muzej u Beogradu.

Muzej "Cepter" se nalazi u Knez Mihailovoj ulici broj 42, u preuređenoj zgradi sazidanoj 1922. godine za Hrvatsku banku, na površini od 1200 kvadratnih metara, opremljenoj savremenom muzeološkom tehnikom. Na tri nivoa izloženo je 350 slika, skulptura, grafika, crteža, instalacija 132 srpska umetnika druge polovine prošlog veka. Upućeni tvrde da nalikuje evropskim privatnim muzejima i fondacijama. Sve ovo (da li treba podsećati) dešava se dok su naši najveći muzeji godinama zatvoreni za publiku.

DIREKTORICA MUZEJA: Ivana Simeunović Ćelić

Osnova kolekcije novog Muzeja je izbor iz zbirke Galerije "Cepter", otvorene pre šesnaest godina željom i angažmanom gospođe Madlene Cepter. Po koncepciji direktorke Muzeja, a pre toga i Galerije, profesorke Ivane Simeunović Ćelić, u prizemlju su radovi članova Decembarske grupe, Mediale i predstavnika enformela, na gornjem spratu su dela koja ilustruju međuratno slikarstvo, radovima Petra Lubarde je pokazan početak novog doba, te Zadarske grupe, umetnost osamdesetih i devedesetih godina, i vidovi narativne, ekspresivne i poetske figuracije, dok su u prostoru donjeg sprata izložene nove pojave i istraživanja. "Nemoguće je sveobuhvatno prikazati ceo vek, pa smo se zato ograničili na njegovu drugu polovinu kad je srpska umetnost iskoračila iz socrealizma ka modernosti, kad je išla u korak sa događanjima u svetskoj umetnosti. Namera nam je da pokažemo dela i umetnike koji će na jednom mestu dočarati sliku likovne pozornice tog perioda, pa smo zato izložili predstavnike raznih pravaca i umetničkih grupa", kaže za "Vreme" gospođa Ćelić, napominjući da ne podržava nijednu određenu umetničku liniju ni modu. Eksponati su, kaže direktorka, birani isključivo na osnovu vrednosti. "Prvih godina Galerije prvo su prikupljani po pozivu, zvali smo umetnike koji nas zanimaju da urade nešto za nas, a kasnije smo kupovali dela koja su nas zanimala iz postojeće ponude. Kao što ni za Galeriju nismo prihvatali neki rad samo zato što nam ga je autor ponudio, tako nećemo ni ubuduće, za Muzej. Ja dobro poznajem domaću scenu, ja sam istoričar umetnosti i profesor Fakulteta likovnih umetnosti, i nikakve sugestije mi nisu potrebne. Postavka pokazana na otvaranju nije i jedina. Menjaćemo je i dopunjavati, kako bismo što tačnije predstavili period koji je tema našeg Muzeja." Trenutak koji je izabran za otvaranje Muzeja (deficit muzejske ponude, turistička sezona) profesorka Ćelić objašnjava podsećanjem da je i Galerija "Cepter" otvorena 1994. godine, "usred bede i mraka", ali i činjenicom da je kolekcija u ovom momentu prerasla prostor i značaj Galerije, pa ju je trebalo prezentovati kako zaslužuje.

Među autorima čiji su radovi izloženi u Muzeju "Cepter", nalaze se, pored ostalih, i Aleksandar Cvetković, Ana Bešlić, Aleksandar Đurić, Bora Iljovski, Božidar Damjanovski, Branko Miljuš, Danica Basta, Dušan Džamonja, Dušan Otašević, Evgenija Demnievska, Igor Vasiljev, Ilija Bosilj, Jovan Bijelić, Jovan Soldatović, Kemal Ramujkić, Kosta Bogdanović, Lazar Vujaklija, Marija Dragojlović, Marko Čelebonović, Mića Popović, Milan Blanuša, Milan Konjović, Milan Stašević, Milenko Šerban, Mileta Prodanović, Milo Milunović, Miloš Bajić, Miodrag Dado Đurić, Miodrag B. Protić, Mladen Srbinović, Mrđan Bajić, Nedeljko Gvozdenović, Nikola Koka Janković, Olja Ivanjicki, Petar Omčikus, Peđa Milosavljević, Radomir Reljić, Radovan Kraguj, Stojan Aralica, Stojan Ćelić, Uroš Đurić, Vlada Veličković, Vojo Stanić, Zora Petrović, Živko Đak...

U Muzeju će osim stalne postavke biti organizovane izložbe, gostovanja drugih muzejskih kolekcija, stručni razgovori, promocije, kamerni koncerti, video-projekcije, u nameri da postane dinamičan kulturni centar koji će biti okrenut prošlosti i budućnosti, zato što sakuplja i čuva vredna umetnička dela za nove generacije, ali i aktuelnom umetničkom životu. U planu je i dokumentacioni centar s bibliotekom i videotekom.

Između Galerije i Muzeja "Cepter", željom i angažmanom gospođe Madlene Cepter kultura Beograda obogaćena je Fondom za mlade iz oblasti nauke i umetnosti (finansira 500 mladih), Operom i teatrom (prvom privatnom u Evropi), Izdavačkom kućom i knjižarom, Aukcijskom kućom (prva privatna u ovom delu Evrope) a na isti način je omogućeno i dodeljivanje nekoliko uglednih nagrada. Sve nabrojano finansirao je Fond "Filip i Madlena Cepter". Iz javnih glasila koji se bave listama najbogatijih ljudi na svetu, moguće je saznati da su Cepterovi najbogatiji srpski bračni par, da svoje posuđe proizvode u sedam zemalja, da proizvode i medicinsku opremu, kozmetiku, nakit, bižuteriju, kućni dizajn, da posluju u 42 zemlje na pet kontinenata u više od sto filijala u kojima je zaposleno oko 120.000 ljudi. Gospođa Madlena Cepter je na otvaranju istakla da za nju radi tim od 110 savetnika, saradnika, ljudi na terenu, zato što moderno mecenarstvo podrazumeva angažovanu osobu okruženu timom ljudi koji njene ideje pretvaraju u realnost.

Mediji i javnost hvale novi gradski Muzej, a mnogi ga opisuju kao poklon gospođe Cepter gradu. "Muzej "Cepter" je privatna institucija naše kulture, a s obzirom da su po novom Zakonu o kulturi javne, privatne i nevladine institucije ravnopravne, nema potrebe označavati ga kao poklon pogotovo što on to nije. Naprotiv, vrlo je važno što u našoj kulturi postoje privatne institucije i što u praksi ostvaruju Zakon. Muzej gospođe Cepter je primer privatne institucije čiji ugled i značaj u našoj kulturi ima razmeru javne", objašnjava Zoran Hamović, savetnik ministra za kulturu, podsetivši i na Muzej "Macura", privatni muzej Vladimira Macure, otvoren u Novim Banovcima pre dve godine (videti okvir).

Muzej "Cepter" je poslednje u nizu velikih ulaganja Madlene Cepter u kulturu Srbije. Na početku velike monografije o njenom Muzeju piše: "Naše je samo ono što poklonimo drugima."


 

Privatni muzej u Novim Banovcima:
Muzej »Macura«

Link ka tekstu


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

MUZEJ CEPTER: Eksterijer i...
  • ...i enterijer

Intervju – Madlena Janković Cepter, mecena: Želim i mogu

Intervju – Madlena Janković Cepter, mecena: Želim i mogu

MODERNI MECENAT: Madlena Cepter otvara muzej

"VREME": Zašto ste odlučili da Muzej "Cepter" bude vaše poslednje ulaganje u kulturu Srbije? Da li zato što imate utisak da se ulaganje u Srbiju ne isplati?

MADLENA CEPTER: Ne, to nipošto nije razlog! I kad su me ranije pitali zašto ulažem u Srbiju, odgovarala sam isto što ću i vama reći: gde ću da ulažem svoj novac ako ne u svoju zemlju! Inače, ne znači da neću više pomagati našu kulturu. Muzej je poslednji novi projekat koji sam pokrenula ovde, a od sada ću raditi na poboljšanju dve moje najveće institucije: Madlenianuma i kolekcije ovog muzeja. To znači da ću je obogaćivati i podmlađivati. Sve što sam želela ovde da ostvarim, ostvarila sam.

Najavili ste da ćete u novembru promovisati svoju monografiju...

To će biti treće izdanje knjige o mom humanitarnom radu. Prva dva sam predstavila u inostranstvu smatrajući, možda pogrešno a možda na osnovu dosadašnjeg iskustva, da moj rad u Beogradu neće biti vrednovan onako kako zaslužuje.

Da li to znači da ste sada zadovoljni saradnjom sa Ministarstvom kulture?

Moram da kažem da po prvi put država ima razumevanje za moj rad, i to izuzetno. Rešenje za Muzej i sve papire promptno sam dobila, naravno nakon obaveznih inspekcija, ali to je način poslovanja kakav se podrazumeva. Prethodnih godina uopšte nije bilo tako, čak se na moj humanitarni rad, uopšte na Fondaciju "Cepter", uglavnom gledalo sa velikom negativnom nijansom.

Nakon otvaranja Muzeja, javnost i mediji vas opisuju kao veliku zadužbinarku...

Pa ja to i jesam, to je tačno! Kako biste drugačije nazvali sve što sam uradila ove godine – od Galerije do Muzeja? Da li je možda neko uradio više od mene?

Šta mislite, da li će vaš primer slediti i drugi?

Takve vrste ideja niko nikom ne može da prenese. Ili ih imate, pa ih i ostvarujete, ili ih nemate. Ne verujem da bi ovom drugom išta pomoglo kad bi mu sad neko rekao: hajde, ti imaš pare, uloži ih u kulturu, napravi muzej, operu, napravi šta god želiš. Ili, svejedno, ne moraš u kulturu ako nećeš, pomozi siromašnima, gladnima, pomozi bilo kome! Sigurna sam da ga ne bi ni saslušao. A ja želim, umem i mogu da pomažem.

S. Ć.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine